2004

Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век 21. век 22. век
Деценије:	1980-е 1990-е 2000-е 2010-е 2020-е
Године:	2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007
2004 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

2004. је била преступна година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 4. јануар — Након Револуције ружа у Грузији прошлог новембра, Михаил Саакашвили побјеђује са 97% гласова на изборима; 25. 1. преузима дужност предсједника (до 2013). Уводи радикалне економске и антикорупцијске реформе.
• 4. јануар — Авганистанска Лоја Џерга, Велика скупштина, усвојила нови устав земље: Исламска Република Афганистан, са 34 вилајета и око 400 округа, са изабраним председником и дводомном скупштином.
• 7. јануар — Мијаило Мијаиловић признаје да је крив за убиство Ане Линд, министрке спољних послова Шведске.
• 13. јануар — Савет за борбу против корупције доставио је премијеру Зорану Живковићу и министру за привреду Александру Влаховићу извештај у коме анализира политику и приватизацију у Србији. Према овом извештају, у Србији је обављено десет сумњивих приватизација.
• 16. јануар — Водоводска вода у Зрењанину забрањена за употребу због превисоке концентрације арсена.
• 24. јануар — Насина свемирска летелица МЕР-Б, ровер Опортунити, спустила се на површину Марса.
• 25 јануар — У дворишту зграде Владе Србије постављена је спомен плоча убијеном премијеру Србије Зорану Ђинђићу.
• 27. јануар — Милан Бабић се изјаснио кривим пред Хашким трибуналом, у изјави изражава срамоту и кајање.
• 28. јануар — Хатонов извештај поводом смрти Давида Келија прошлог јула: британска влада је ослобођена оптужби да је шминкала извештаје о ирачком наоружању или утицала на Келијево именовање.
• 29. јануар — Друга Интифада: експлозија бомбаша-самоубице у аутобусу у Газанској улици у Јерусалиму односи 11 живота, дан након што је осам Палестинаца погинуло у израелској рацији на периферији Газе.
• 30. јануар — Немачки канибал Армин Меивис је осуђен на 8,5 година затвора (на новом суђењу 2006. добија доживотну казну).
• 31. јануар — Абдул Кадир Кан, "отац пакистанског нуклеарног програма", смењен је с положаја научног саветника председништва, након америчког извештаја о пакистанском извору нуклеарних компоненти у Ирану, Северној Кореји и Либији.

• 4. фебруар — Драган Маршићанин (функционер ДСС), уз помоћ гласова социјалиста, изабран за председника Скупштине Србије и уједно постао в. д. председника Србије.
• 4. фебруар — Четири студента Харварда су основала друштвену мрежу Фејсбук из своје собе у студентском дому.
• 6. фебруар — Бомбаш самоубица детонира експлозив и убија 41 особу у Московском метроу.
• 6. фебруар — Председник САД Џорџ Буш оснива Комисију за обавештајне капацитете САД у вези са оружјем за масовно уништење, „Комисију за обавештајне податке о Ираку“: извештај из следеће године открива да је обавештајна заједница погрешила у скоро свим проценама.
• 7. фебруар — Лондонски клуб поверилаца отписао је 62% дуга Републици Србији.
• 7. фебруар — Иван Рибкин, руски опозициони председнички кандидат, нестао је на неколико дана, након што је изнео оптужбе против Владимира Путина — касније тврди да је био дрогиран и да је глумац у компромитујућем видеу.
• 11. фебруар — Отворен је Институт Сервантес у Београду (Шпански културни центар).
• 12. фебруар — Градска влада Сан Франциска, кршећи тадашње калифорнијске законе, издаје званичне дозволе за истополне заједнице као чин грађанске непослушности (Врховни суд Калифорније суспендује забрану 11. 3., бракови се поништавају 12. 8.; истополни бракови ће бити легализовани 2008. године).
• 15. фебруар — Свечаност у Орашцу поводом 200. годишњице почетка Првог српског устанка.
• 18. фебруар — Железничка несрећа у Нишапуру у Ирану: вагони са запаљивим материјалима и амонијум нитратом ударили су у село, у експлозији је погинуло скоро 300 људи.
• 20. фебруар — У Ирану, конзервативци побеђују на изборима за Меџлис (ирански парламент), након што је прошлог месеца око 2.500 реформиста, укључујући 80 чланова Меџлиса, добило забрану кандидовања.
• 22. фебруар — Борис Тадић изабран за председника Демократске странке.
• 23. фебруар — Суђење оптуженима за убиство Ивана Стамболића и покушај атентата на Вука Драшковића у Будви почиње пред Специјалним судом у Београду.
• 24. фебруар — Руски премијер Михаил Касјанов је смењен (замениће га Михаил Фрадков, до 2007. године).
• 24. фебруар — Земљотрес у северном Мароку, близу Ал-Хосеиме — 628 мртвих.
• 25. фебруар — Радован Јелашић је изабран за гувернера Народне банке Србије.
• 26. фебруар — Авион са македонском делегацијом, предвођеном председником Борисом Трајковским, пада на брдо Хргуд код Стоца (БиХ).
• 27. фебруар — Шоко Асахара осуђен на смрт (погубљен 2018).
• 29. фебруар — Побуњеници заузимају Порт о Пренс, главни град Хаитија; председник Жан-Бертран Аристид подноси оставку, одлази из земље америчким авионом. Увече у град стижу амерички маринци, којима ће се придружити војници из других земаља, у јуну је уведена стабилизациона мисија УН МИНУСТАХ (до 2017).

• 1. март — Убијен Кујо Кријешторац, очевидац атентата на Ђинђића.
• 2. март — НАСА је објавила потврду њихове летјелице МЕР-Б (Опортунити) да је у прошлости било воде на подручју њезина слетања на Марс.
• 2. март — Масакр на Ашуру: низ експлозија у Багдаду и Карбали на шиитски празник, 80 — 100 мртвих.
• 3. март — Скупштина Србије изабрала нову Владу Србије на челу са Војиславом Коштуницом, лидером ДСС. У Влади, поред ове странке, су Г17+ и коалиција СПО-НС. Влада је изабрана уз подршку посланика СПС-а, чији представници нису ушли у Коштуничин кабинет.
• 4. март — У пожару је горео манастир Хиландар.
• 4. март — Предраг Марковић (Г 17 +) изабран за председника српског парламента.3/4. март — Велики пожар у Хиландару.
• 6. март — Раде Булатовић нови директор БИА.
• 7. март — Избори у Грчкој, победа опозиционе Нове демократије Костаса Караманлиса (премијер до 2009). Јавни дуг земље је преко 100% ГДП, буџетски дефицит је погоршан трошковима за предстојећу Олимпијаду.
• 7. март — У Зимбабвеу је заустављен авион из Јужне Африке са плаћеницима који су требали извести пуч у Екваторијалној Гвинеји (Марк Татчер је осуђен за финансирање подухвата).
• 11. март — У терористичким нападима на три железничке станице у Мадриду 192 људи погинуло, а више од 1.400 повређено. Десничарска влада за ово криви баскијске сепартисте иако су докази указивали на исламске екстремисте.
• 12. март — Нереди у Камишлију на североистоку Сирије: након сукоба са Арапима, Курди нападају симболе асадистичке власти, након чега су брутално репресирани.
• 14. март — Владимир Путин је реизабран са 72% за председника Русије.
• 14. март — Победа опозиционих шпанских социјалиста на изборима, нови премијер од априла је Хосе Луис Родригез Запатеро (до 2011).
• 15. март — У француским државним школама су забрањени упадљиви верски симболи од следеће школске године.
• 16. март — Косовски албански медији јављају да су се тројица албанских дечака удавила у Ибру, наводно бежећи од Срба — повод за демонстрације.
• 16. март — Експлозија уништила део солитера у Архангељску, погинуло је 58 људи — недавно отпуштени гасни техничар се светио фирми и граду.
• 16. март — Почиње Рат у северозападном Пакистану између војске и исламиста.
• 17. март — Немири на Косову и Метохији 2004. На Косову и Метохији избиле демонстрације Албанаца које су се претвориле у погром над Србима. У том погрому, који је трајао три дана, убијено је 15 Албанаца и 12 Срба. Озбиљно је повређено око 170 Срба, од тога 150 батинањем у њиховим кућама, док је њих 20 повређено у нападима на путевима. Око 800 српских, 90 ашкалијских и две албанске куће су потпуно уништене или озбиљно оштећене. Потпуно је демолирано и спаљено 36 православних верских објеката.
• 17/18. март — Демолирана и запаљена Бајракли-џамија у Београду од стране десничарских екстремиста, нереди у граду, полупано стакло на теразијском Мекдоналдсу. Спаљена је и нишка Хадровића џамија.
• 18. март — Манастир Девич код Србице су спалили албански екстремисти. након што су се из њега повукли дански војници Кфора који су га обезбеђивали.^[1]
• 18. март — Многе средње школе у Србији прекинуле наставу, ђаци протестују, настављени напади на Србе на Косову (дан жалости 21. 3.).
• 18. март — Александар Тијанић именован за генералног директора РТС (до 2013).
• 19. март — Дан прије избора, тајвански председник Чен Шуејбјен и потпредседница Анете Лу су лакше рањени у атентату.
• 20. март — На Тајвану на председничким изборима победио тадашњи председник Чен Шуејбјен, са 50,11%. Истовремено одржан референдум о односима Тајвана и комунистичке Кине али одзив је био недовољан.
• 22. март — Ахмед Јасин, оснивач и духовни лидер Хамаса, убијен је израелском ракетом у граду Газа.
• 23. март — Мијаило Мијаиловић осуђен на доживотни затвор због убиства шведске министарке иностраних послова.
• 25. март — Британски премијер Тони Блер посећује Либију као први западни вођа након више деценија дипломатске изолације.
• 26. март — У Београду убијен генерални секретар Фудбалског савеза Србије и Црне Горе, Бранко Булатовић.
• 28. март — Циклон Катарина погодио бразилску државу Санта Катарина — први такав догађај на јужном Атлантику.
• 29. март — Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Словенија су постале пуноправне чланице НАТО пакта.
• 29. март — Ирска је увела потпуну забрану пушења у свим угоститељским објектима.
• 30. март — Скупштина Србије усвојила Закон о правима оптужених пред Хашким трибуналом и њихових породица (гласали СРС, ДСС, СПС).
• 31. март — Рат у Ираку: У граду Фалуџа у побуњеничкој заседи убијена четворица припадника америчке безбедносне агенције; нагорела тела су вучена улицама и обешена на мост преко Еуфрата. Американци одговарају Битком за Фалуџу.

• 2. април — Хашки трибунал је објавио оптужнице против шест хрватских официра и бивших функционера у самопроглашеној Хрватској Републици Херцег-Босни (Јадранко Прлић и други, који се убрзо добровољно предају).
• 4. април — Расписани председнички избори у Србији за 13. јуни.
• 4. април — Референдум у Словенији о враћању основних права „Избрисанима“: излазност 31,55%, наспрам 96,05%.
• 4. април — „Црна недеља“: Махдијева армија свештеника Муктаде ел Садра почиње устанак у неколико градова у Ираку. Почиње и опсада Садр Ситија, шиитског подручја североисточно од Багдада, базе Махдијеве армије (до 2008).
• 4. април — Американци увече почињу Прву битку за Фалуџу — лоше припремљена операција траје до почетка маја, Ирачани се све више окрећу против окупације.
• 5. април — Елизабета II од Уједињеног Краљевства посећује Париз поводом обележавања 100. годишњице англо-француског споразума познатог као Антанта Срдачна.
• 17. април — Пуцњава у затвору УНМИК-а у Косовској Митровици између јорданских и америчких полицајаца, троје мртвих.
• 17. април — Нови лидер Хамаса, Абдел Азиз ел-Рантиси, такође је убијен израелском ракетом.
• 17. април — Иван Гашпарович је изабран за председника Словачке са 60% гласова, испред бившег премијера Мечијара који је водио у првом кругу.
• 18. април — Нови шпански премијер Хосе Луис Родригез Запатеро наређује повлачење из Ирака.
• 19. април — Коначна пресуда за генерала Радислава Крстића пред Хашким трибуналом: 35 година, уместо 46, за помагање и подстицање геноцида — таква дефиниција је први пут поменута у правоснажној пресуди.
• 20. април — Ђинђићев телохранитељ Милан Веруовић изјавио је на суђењу да су се током атентата чула три пуцња. Неколико припадника Жандармерије појавило се у судници носећи бивше мајице ЈСО.
• 20. април — Гравити Пробе Б (ГП-Б) је био сателитски експеримент за тестирање предвиђања опште релативности: геодетски ефекат и повлачење оквира.
• 20. април — Побуњеници у Ираку испалили су 40 граната на затвор Абу Граиб, убивши 22 затвореника.
• 21. април — Мордехај Вануну, израелски нуклеарни инжењер који је 1980-их открио свету израелско нуклеарно оружје, пуштен је из затвора где је служио казну за издају.
• 22. април — Катастрофа у Рјонгчону — железничка несрећа у Северној Кореји у којој је погинула 161 особа и приморала тамошње власти да потраже помоћ од Црвеног крста.
• 24. април — На Кипру одржани референдуми о Анановом плану за поновно уједињење острва: Кипарски Турци прихватају са 65%, али кипарски Грци одбијају са 76%.
• 26. април — Магнус Карлсен (13) постаје шаховски велемајстор.
• 27. април — Београдски таблоид „Курир“ објављује интервју са „Капетаном Џоом“ у којем оправдава Ђинђићево убиство.
• 28. април — У Лондону се отвара неофутуристички небодер 30 Сент Мери Екс, познат и као Корнишон.
• 28. април — Бранко Црвенковски изабран за председника БЈР Македоније (до 2009).

• 1. мај — Проширење Европске уније у чланство примљено 10 нових држава: Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словенија, Словачка и Чешка.
• 2. мај — Првооптужени за убиство премијера Зорана Ђинђића, Милорад Улемек Легија, предао се полицији у Београду.
• 5. мај — Револуција у Аџарији: челник ове грузијске аутономне републике Аслан Абашидзе дао оставку под притиском демонстрација и сутрадан отишао у Москву.
• 9. мај — Ахмад Кадиров, предсједник Чеченије, погинуо од бомбе на паради у Грозном. Његов син Рамзан Кадиров постаје заменик премијера и шеф паравојне групе Кадировци (председник од 2007).
• 10. мај — Завршени су избори у Индији: релативну већину сада неочекивано узима Индијски национални конгрес Соње Ганди испред Бхаратиyа Јанате. Премијер ће бити Манмохан Синг (до 2014), први Сикх.
• 15. мај — У околини Ваљева нападнута сестра Зорана Ђинђића.
• 15. мај — Одлучено да Јужна Африка постане домаћин Светског првенства у фудбалу 2010.
• 12 — 15. мај — Еуросонг 2004 у Истанбулу: први пут уведено полуфинале и први пут учествује Србија (и Црна Гора); побјеђује Руслана из Украјине (Wилд Данцес), Жељко Јоксимовић из СЦГ 2. ("Лане моје"), Деен из БиХ 9. ("Ин тхе Дисцо"), Иван Микулић из Хрватске 12. ("Yоу Аре Тхе Онлy Оне").
• 17. мај — Масачусетс је прва држава САД која дозвољава истополни брак.
• 18 — 25. мај — Велике кише изазивају поплаве и клизишта у Карибима, нарочито Хиспаниоли, страдало је око 2.000 људи.
• 23. мај — Јапански премијер Џуничиро Коизуми посећује Северну Кореју како би испословао пуштање на слободу неколико јапанских држављана отетих од стране северокорејске тајне службе.
• 24. мај — Након судара близу Сингапура, потонуо је брод Хyндаи Но.105 са 4.200 нових и половних аутомобила.
• 28. мај — У Подгорици убијен уредник листа Дан Душко Јовановић .
• 31. мај — Слетањем на аеродром Шарл де Гол у Паризу, суперсонични авион „Конкорд“ француске компаније Ер Франс обавио је свој последњи лет.

• 6. јун — Израелска влада је одобрила план за дезангажман из појаса Газе — до септембра 2005. је уклоњено 21 јеврејско насеље.
• 6. јун — Припадници Ал-Каиде напали екипу ББЦ-ја у Ријаду у Сауди Арабији — новинар Франк Гарднер остаје парализован, камерман Симон Кумберс је погинуо.
• 10 — 13. јун — Избори за Европски парламент: Европска народна странка задржава релативну већину, повећан је број евроскептика.
• 13. јун — Одржан први круг избора за председника Србије, у други круг улазе демократа Борис Тадић и радикалТомислав Николић.
• 15. јун — Милорад Улемек Легија је изјавио је у својству осумњиченог за учешће у убиству премијера Зорана Ђинђића Специјалном суду да је по налогу државних функционера, тајкуна и мафијаша пребацио преко границе 600 килограма заплењеног хероина.
• 18. јун — Приступање Хрватске Еуропској унији: добијен је статус кандидата.
• 21. јун — Иранци заробили три британска чамца са шест маринаца и два морнара у Шат ал-Арабу: људи су враћени три дана касније, чамци задржани.
• 21/22. јун — Напад чеченских терориста на више мета у ингушком граду Назрањ, погинуло 98 чувара реда и цивила.
• 22/23. јун — Средњевековни Манастир Св. Архандела Гаврила у селу Бинач (Бузовик) код Витине, из 14. века, са фрескама; најпре опљачкан и спаљен, а затим динамитом разорен до темеља, и то прво конаци а затим и црква.
• 25/26. јун — "Темерински случај": Новосађанин српске националности претучен у том граду, починиоци оптуживани за национализам.
• 26. јун — Након 14 година поново кренули возови из Београда за Сплит и Ријеку.
• 27. јун — У другом кругу избора за председника Србије, Борис Тадић (лидер ДС) победио Томислава Николића (заменик председника СРС) и изабран за трећег председника Србије.
• 28. јун — Америчке окупацијске снаге у Ираку, Коалиционе привремене власти на челу са Паулом Бремером, формално препуштају суверенитет Ирачкој привременој влади (до маја 2005) на челу са Аyадом Алавијем.
• 29. јун — Високи представник у БиХ Педи Ешдаун сменио 59 функционера Републике Српске, укључујући председника Скупштине Драгана Калинића.

• 1. јул — Румунија увела визе за грађане СЦГ.
  • Расписани локални избори. Одржаће се 19. септембра
• 2. јул — Kомитет УНЕСЦО-а за светско наслеђе донео је одлуку да се манастир Високи Дечани уврсти у листу светске баштине.
• 3. јул — Марија Шарапова (17) освојила је Вимблдон победом над Сереном Вилиамс (22).
• 4. јул — Положен камен темељац торња Фридом Тауер у Њујорку, који ће стајати на месту WТЦ-а срушеног у терористичком нападу 11. септембра 2001 — завршен 2013/14.
• 4. јул —  Финале УЕФА Еуро 2004 у Португалу: Грчка победила екипу домаћина са 1:0.
• 6. јул — Аустријски председник Томас Клестил умро два дана прије истека мандата. Следи Хајнц Фишер (до 2016).
• 9. јул — У Москви убијен Паул Клебников, амерички новинар и историчар, уредник руског Форбса.
• 9. јул — Међународни суд правде дао саветодавно мишљење да је Израелска сигурносна ограда нелегална — градња се наставља.
• 11. јул — Борис Тадић свечано ступио на дужност председника Србије.
• 13. јул — Млин домаће производње за млевење пластичних боца, чијом употребом би у Србији количина пластичног, готово неразградивог отпада могла да буде знатно смањена, представљен је у Београду. Млином су уништене пластичне боце које су волонтери неколико еколошких организација прикупили на Великом ратном острву.
  • Непосредно пошто је хашка оптужница стигла у Београд, Горан Хаџић, бивши председник РСK, побегао из своје куће у Новом Саду у непознатом правцу. Kарла дел Понте оптужила је власти у Београду да су дозволиле да им Горан Хаџић „побегне испред носа“.
• 13. јул — Непосредно по приспећу хашке оптужнице у Београд, Горан Хаџић, бивши председник РСК побегао из своје куће у Новом Саду (ухапшен 2011).
• 13. јул — Боби Фишер је притворен у Јапану — амерички пасош му је поништен због налога за хапшење због кршења санкција СРЈ 1992 (следећег марта добија држављанство Исланда, где живи до смрти 2008).
• 16. јул — Дејан Миленковић Багзи, један од учесника у атентату на Зорана Ђинђића, ухапшен у Солуну (изручен Србији у фебруару 2005).
• 22. јул — Рудари борских рудника блокирали ауто-пут Београд-Ниш.
• 22/23. јул — Немири у Струги, због предлога да се овој општини прикључи неколико албанских села, чиме би Албанци постали већина — 43 повређених.
• 23. јул — Отворен је обновљени Стари мост у Мостару.
• 26 — 29. јул — Демократска конвенција у Бостону: председнички кандидат је сенатор Џон Кери. Главни говор 27. 7. држи кандидат за сенатора Барак Обама, што је његов излазак на националну сцену.
• 30. јул — Рат у Дарфуру: Савет безбедности УН тражи од суданске владе да разоружа џанџавиде и изведе злочинце пред правду.
• 31. јул — Отворена је Београдска Арена (Комбанк арена, Штарк арена), први догађај је кошаркашки турнир Дијамантска лопта.

• 1. август — Пожар у супермаркету у Асункиону, Парагвај — 424 мртвих.
• 2. август — Тихомир Блашкић ослобођен из Хага након што му је казна смањена са 45 на 9 година затвора.
• 3. август — НАСА лансирала свемирску летелицу МЕССЕНГЕР у мисији на планети Меркур.
• 5. август — Махдијева армија улази у сукоб са ирачким и коалиционим снагама у Наџафу — 27-ог напуштају Имам Алијево светилиште.
• 10/11. август — Грузијско-осетијски сукоб: дошло је до размене ватре, грузинске снаге ће бити повучене са стратешких позиција 19. 8..
• 13. август — Оркан Чарли убио је 27 особа на Флориди након што је узео четири жртве на Куби и једну на Јамајци. Чарли је био најразорнији оркан који је погодио САД након Ендрјуа из 1992.
• 13. август — Почела Олимпијада у Атини
• 15. август — Референдум о опозиву Хуга Чавеза: одбијено са 59% гласова.
• 17. август — Једногласно усвојени химна, грб и застава Србије. Осим црвено-плаво-беле тробојке, Скупштина је вратила старе симболе — грб Kраљевине Србије из 1882. године и химну „Боже правде“.
• 19. август — Мађарски премијер Петер Медгyесy подноси оставку након расцепа у коалицији социјалиста и Слободних демократа. Крајем септембра га наслеђује Ференц Гyрцсанy (до 2009).
• 21. август — Антитерористички скуп у Даки, Бангладеш: од бачених бомби је погинуло 24 људи, повређена је и Схеикх Хасина, тада лидер опозиције.
• 22. август — Наоружани пљачкаши украли су неколико уметничких дела сликара Едвард Мунка из музеја у Ослу, главном граду Норвешке.
• 24. август — Два руска авиона из Москве падају близу Туле одн. Ростова, оборени експлозивним уређајима Чеченки самоубица — укупно 90 мртвих.
• 31. август — Два самоубилачка напада на аутобусе у Бершеви, убијено 16 Израелаца.
• 31. август — Бомбашки напад на станицу метроа Рижскаја у Москви, 10 мртвих.
• 31. август — Почело извођење сведока одбране на процесу у Хагу против бившег председника Србије и СРЈ, Слободана Милошевића.

• 1. септембар — Чеченски терористи заузели су школу у руском граду Беслану са више од хиљаду таоца.
• 3. септембар — У акцији ослобађања таоца у школи у руском граду Беслану 331 погинули, видети Талачка криза у Беслану.
• 4. септембар — Најмање 17 људи је погинуло, а више од 20 је рањено након што је испламистички бомбаш самоубица детонирао аутомобил бомбу у близини полицијске академије у ирачком граду Киркуку.^[2].
• 7. септембар — Српска министарка просвете Љиљана Чолић избацила Дарвинову Теорију еволуције из програма за осми разред (премијер поништава одлуку 12-ог, она под притиском даје оставку 16. 9.).
• 7 — 14. 5. — Ураган Иван, пете категорије, погађа Гренаду, Јамајку, Кајманска острва, Кубу.
• 9. септембар — Недељник Време објавио транскрипт разговора из претходног маја, који сугерише да је Багзију (повезан са атентатом на Ђинђића) "сређен" статус сведока-сарадника са министром полиције (Драган Јочић) и шефом БИА (Раде Булатовић), након консултације "горе".
• 9. септембар — У Северној Кореји примећена Рyангангска експлозија непознатог порекла.
• 11. септембар — Александријски патријарх Петрос VII и дванаест свештеника који су ишли на ходочашће на Свету гору, погинули када је њихов хеликоптер пао у Егејско море.
• 12. септембар — Инцидент у Хаифанској улици у Багдаду: побуњеници су запалили амерички Брадлеy, хеликоптер је затим међу људима који су се окупили усмртио 13 људи, укључујући новинара ал-Арабиyе у живом преносу.
• 17. септембар — Ураган Џени доноси 330 мм кише и поплаве у Хаитију — страдаће преко 3.000 људи, углавном у Гонаивесу.
• 19. септембар — У Србији одржани избори за локалне самоуправе, али и избори за председнике општина и градоначелника.
• 20. септембар — Сусило Бамбанг Јудојоно побеђује у првим директним изборима за председника Индонезије (предс. до 2014).
• 21. септембар — Почиње градња Бурј Кхалифа, највише зграде на свету.
• 23. септембар — Више од 3.000 особа је погинуло на Хаитију након што је ураган Жана изазвао велике поплаве и бујице блата.
• 29. септембар — Након што је двоје деце страдало од палестинских ракета, Израелци започињу операцију "Дани покоре" на северу Појаса Газе (до 16. 10.).
• 30. септембар — Федерални амандман о браку, којим би исти био дефинисан као заједница мушкарца и жене добија 227 према 186 гласова у Представничком дому САД (потребно је 290 гласова).

• 1. октобар — Почела с радом Народна канцеларија председника Републике Србије.
• 1 — 3. октобар — Битка за Самару у Ираку, америчко-ирачке снаге су повратиле контролу над градом (претходница битке за Фалуџу).
• 3. октобар —  Ненад Богдановић (ДС) изабран за градоначелника Београда са 50,19% гласова, испред Александра Вучића из СРС; у Новом Саду је изабрана Маја Гојковић (СРС), највише места у покрајинској скупштини имају ДС (36) и СРС (34).
• 3. октобар — Парламентарни избори у Словенији, победа опозиционе десне СДС Јанеза Јанше — постаје премијер у новембру, па до 2008; у кохабитацији је са председником Јанезом Дрновшеком.
• 5. октобар — У оквиру касарне Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним и контроверзним околностима погинула су двојица гардиста Војске Србије и Црне Горе: Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић, познато под именом Случај Топчидер. [1]
• 6. октобар — Председник Јединствене Србије, Драган Марковић Палма, изабран је за првог градоначелника града Јагодине. Политичка партија Јединствена Србија, је у Јагодини, победила на локалним изборима, Демократску странку, која је имала свог кандидата на локалним изборима.
• 7. октобар — Низ експлозија у египатским летовалиштима на Синају, најјаче у "Хилтону" у Таби; погинуле 34 особе, углавном Израелци.
• 9. октобар — Први председнички избори у историји Авганистана, изабран ранији в.д. Хамид Карзаи.
• 10. октобар — Пуковник ВРС Љубиша Беара стигао у Хаг (осуђен 2010. на доживотни затвор, умро 2017.).
• 14. октобар — Пошто је Нородом Сиханоук абдицирао, његов син Нородом Сихамони је изабран за краља Камбоџе.
• 17. октобар — Милитантна група Јама'ат ал-Тавхид вал-Џихад Абу Мусаб ал-Заркавија изјавила лојалност Ал-Каиди — убудуће су познати као Ал-Каида у Ираку.
• 17. октобар — Референдум даје право белоруском председнику Александру Лукашенку на још један мандат, званично са 89% гласова.
• 18. октобар — На форуму у Давосу, бивши српски министар Божидар Ђелић именован за "Младог светског лидера".
• 20. октобар — Либански премијер Рафик Харири подноси оставку услед спора са просиријским председником Емилеом Лахоудом (Харири је убијен следећег фебруара).
• 24. октобар — Бразил је успјешно лансирао своју прву ракету у свемир.
• 24. октобар — Заркавијева група је у Ираку извршила екзекуцију над 49 ненаоружаних регрута за војску.
• 24. октобар — Шесторица су осуђени за сексуалне преступе над малолетницима на Питцаирновим острвима, који имају 47 становника.
• 25. октобар — Конфликт у јужном Тајланду – Инцидент или Масакр у Так Баиу: 78 ухапшених се погушило током превоза камионом.
• 27. октобар — Објављено откриће Хомо флоресиенсиса.
• 29. октобар — У Риму потписан Уговор о установљењу Устава за Европу — процес ратификације заустављен на референдумима у Француској и Холандији 2005.
• 31. октобар — Победа левице у Уругвају, нови председник ће бити Табаре Васкез.
• 31. октобар — Први круг председничких избора у Украјини, Виктор Јушченко води са 41:40% испред предс. Виктора Јануковича.

• 2. новембар — Џорџ В. Буш победио на изборима за председника САД против демократе Џона Керија.
• 3. новембар — У Мађарској укинута војна обавеза.
• 6. новембар — Обала Слоноваче: у нападу владиних авиона на побуњеничке положаје погинуло девет француских миротвораца — Француска узвраћа истом мером, долази до антифранцуских нереда у престоници. Скочила је цена какаоа.
• 9. новембар — У Белгији је забрањен Фламс Блок, крајње десна, сецесионистичка, антиимигрантска партија, једна од најпопуларнијих у Фламанији. Фламс Беланг, "Фламански интерес", основан је пет дана касније, са пригушеном реториком.
• 11. новембар — Јасер Арафат умро након краће болести непознате природе.
• 12. новембар — Трајан Басеску, градоначелник Букурешта, изабран за предсједника Румуније.
• 12. новембар — Битка за Мосул: побуњеници су заузели западни, арапски, део града; курдске пешмерге су их одбиле од источног. Американци су их протерали 16-тог.
• 13. новембар — Друга би��ка за Фалуџу: америчка војска заузела ирачки град Фалуџа после шестодневних борби, али чишћење џепова отпора траје до 23. децембра и представља најкрвавију битку рата.
• 14. новембар — Циклон Дороти изазива орканску буру у Далмацији.
• 15. новембар — Македонски премијер Хари Костов поднео оставку због несугласица унутар владе, нарочито између министара албанске и македонске националности; следи му Владо Бучковски.
• новембар — У Србији траје акција "Капирај-копирај", ширење филма "Ако Србија стане" о Зорану Ђинђићу.
• 16. новембар — Еуропска свемирска сонда Смарт 1 прешла је из земљине у месечеву орбиту.
• 18. новембар — У Енглеској и Велсу забрањен лов псима на дивље сисаре (нарочито лисице).
• 18. новембар — Русија је депоновала ратификацију Протокола из Кјота, тако да исти може ступити на снагу за 90 дана.
• 21. новембар — Други круг предсједничких избора у Украјини: службени побједник је Виктор Јанукович, али Виктор Јушченко и његове присталице оспоравају резултате — почињу протести, касније познати као Наранчаста револуција. Јушченко се проглашава за председника, неки градови га признају; на истоку има захтева за федерализацију или отцепљење.
• 22. новембар — Приватизација "Књаза Милоша": фирма Апурна (Даноне и Владе Дивац) објављује да је већински власник, али је Комисија за хартије од вредности дисквалификује због понуде поклона од 3500 динара сваком акционару.
• 22. новембар — Хозе Мануел Баросо је нови председник Европске комисије (до 2014). Оли Рехн је комесар за проширење (до 2010), Бенита Ферреро-Валднер за спољне односе (до 2009).

• 2. децембар — НАТО окончао мисију СФОР у БиХ, ЕУ покреће ЕУФОР .
• 2. децембар — Министар унутрашњих послова Драган Јочић изјавио да колона председника Бориса Тадића није нападнута (код Топчидерске звезде 30. 11.), већ се радило о саобраћајној несрећи.
• 3. децембар — Чедомир Јовановић искључен из Демократске странке.
• 3. децембар — Генерал ВРС Драгомир Милошевић се предао Хашком трибуналу (2007. осуђен на 33 године, спуштено на 29).
• 3. децембар — Врховни суд Украјине поништава резултате председничких избора, тражи нове.
• 5. децембар — У Мађарској није успео референдум о двојном држављанству за етничке Мађаре (дозвољено законом из 2011.).
• 7. децембар — Најављено да кинески Леново преузима ИБМ-ов огранак за ПЦ рачунаре.
• 11. децембар — Тестови су показали да је украјински опозициони председнички кандидат Виктор Јушченко био отрован великом количином диоксина (болест се појавила почетком септембра).
• 12. децембар — Трајан Басеску је изабран за председника Румуније са 51,2% гласова.
• 14. децембар — Пуштен је у саобраћај вијадукт Мијо, са 343 m највиши мост за возила на свету, који премошћава реку Тарн код места Мијо.
• 14. децембар — Независна комисија установила да је гардисте у Топчидеру убила трећа особа.
• 15. децембар — Албански терористи отели су аутобус у Атини тражећи откупнину од милион еура.
• 16. децембар — Лидери ЕУ су се сложили да ће отворити преговоре са Турском о чланству (од 2005, у застоју од 2016).
• 17. децембар — Закон о реформи обавештајних служби и превенцији тероризма у САД, креиран је кабинетски положај Директора националне обавештајне заједнице (први је Јохн Негропонте 2005-07).
• 19. децембар — Почела је да емитује програм Телевизија Српске Православне Епархије жичке “Логос“. Телевизија Логос, је прва телевизијска станица Српске православне цркве.
• 19. децембар — Шпански престолонаследник Фелипе и супруга Летисија отворили у Београду Институт Сервантес.
• 21. децембар — Изменама Закона о правима бораца, које је усвојила Скупштина Србије, припадници Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета стекли су права на борачка примања и додатке, као и на војну и породицну инвалиднину, а уведена је и равногорска споменица.
• 21. децембар — Напад на америчку базу код Мосула, погинуло 14 америчких војника и по 4 ирачких војника и цивила.
• 22. децембар — Наоружани пљачкаши украли су више од 22 милиона фунти (око 45 милиона еура) из банке у Северној Ирској.
• 26. децембар — Цунами у Индијском океану 2004: најмање 250.000 људи погинуло је у налетима цунамија узрокованих најјачим потресом на подручју Индијског океана у последњих 40 година.
• 26. децембар — Опозициони кандидат Виктор Јушченко победио је у поновљеним украјинским предсједничким изборима са 52,8%.
• 27. децембар — Најјача забележена експлозија гама зрака у модерној историји, која је дошла из сазвежђа Стрелац, удаљеног 50.000 светлосних година од Земље. У 1/10 секунде та експлозија је емитовала више енергије него цело сунчево зрачење у последњих пола милиона година.
• 30. децембар — 192 особе погинуле су у пожару који је избио у ноћном клубу у аргентинском главном граду Буенос Аиресу.
• 31. децембар — Украјински премијер Виктор Јанукович признао пораз и поднео оставку.

• Википедија:Непознат датум — Тихвинска икона Пресвете Богородице је враћена из Чикага у Тихвински манастир Успења Пресвете Богородице.

• 2. јануар — Адриана Вилагош, српска атлетичарка (бацање копља)^[3]
• 4. јануар — Виктор Вембанјама, француски кошаркаш^[4]
• 9. јануар — Стефан Лековић, српски фудбалер^[5]
• 22. јануар — Марко Лазетић, српски фудбалер^[6]
• 31. јануар — Самед Баждар, српски фудбалер^[7]

• 19. фебруар — Мили Боби Браун, британска глумица^[8]
• 23. фебруар — Никола Ђуришић, српски кошаркаш^[9]

• 13. март — Кори Гоф, америчка тенисерка^[10]

• 14. јул — Виктор Радојевић, српски фудбалер^[11]
• 27. јул — Александра Узелац, српска одбојкашица

• 5. август — Гави, шпански фудбалер^[12]
• 17. август — Огњен Мимовић, српски фудбалер^[13]
• 21. август — Ања Зубић, српска одбојкашица
• 27. август — Хена Куртагић, српска одбојкашица

• 3. октобар — Ноа Шнап, канадско-амерички глумац^[14]
• 22. октобар — Вања Ивановић, српска одбојкашица

• 10. јануар — Александра Рипли, америчка књижевница^[15]
• 13. јануар — Кераца Висулчева, македонска сликарка. (*1913)
• 23. јануар — Хелмут Њутон, немачки фотограф. (*1920)
• 26. јануар — Михајло Бата Паскаљевић, позоришни и ТВ глумац. (*1923)^[16]

• 14. фебруар — Марко Пантани, италијански бициклиста. (*1970)
• 26. фебруар — Борис Трајковски, македонски председник. (*1956)

• 28. март — Петер Устинов, британски глумац. (*1921)^[17]

• 1. мај — Лојзе Ковачич, словеначки писац и педагог. (*1928)^[18]
• 29. мај — Ивица Шерфези, хрватски певач. (*1935)

• 2. јун — Николај Ђауров, бугарски оперски певач. (*1929)
• 5. јун — Роналд Реган, 40. председник САД. (*1911)^[19]
• 29. јун — Стипе Шувар, хрватски политичар. (*1936)

• 1. јул — Марлон Брандо, амерички глумац. (*1924)^[20]
• 3. јул — Андријан Николајев, совјетски космонаут. (*1929)^[21]
• 28. јул — Франсис Крик, енглески биолог. (*1916)^[22]

• 29. август — Владимир Велебит, хрватски политичар. (*1907)

• 12. септембар — Михаило Ћуповић, српски песник са Златибора. (*1934)

• 8. октобар — Ж��к Дерида, француски филозоф. (*1930)^[23]
• 10. октобар — Кристофер Рив, амерички глумац. (*1952)^[24]

• 2. новембар — Тео ван Гог, холанђански редитељ, убијен. (*1957)^[25]
• 11. новембар — Јасер Арафат, палестински политичар. (*1929)^[26]

• 8. децембар — Дајмбег Дарел, амерички гитариста, хеви метал групе Пантера, убијен.(*1966)
• 19. децембар — Рената Тебалди, италијанска оперска певачица. (*1922)
• 23. децембар — Нарасима Рао, индијски политичар. (*1921)^[27]
• 31. децембар — Жерар Дебре, француско-амерички економиста, Нобеловац за економију 1983. (*1921)^[28]

• Физика — Давид Грос, Давид Полицер и Френк Вилчек
• Хемија — Ерон Сиченовер, Аврам Хершко и Ервин Рос
• Медицина — Пичард Аксел и Линда Б. Бук
• Књижевност — Елфриде Јелинек
• Мир — Вангари Мута Матхај
• Економија — Фин Е. Кидленд и Едвард Ц. Прескот

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума